Pita sa sirom i spanaćem

Postoji neko nepisano pravilo da se pite sa razvučenim korama pripremaju zimi. Ima neke logike. Prvo, kad su velike vrućine nije izvodljivo da se testo razvuče onako kako bi trebalo. Ono tada omekša do te mere da se prosto kida i rastapa. Druga stvar, po samoj vrućini nehumano je angaržovati celo telo u izradi bilo čega. Tada najčešće nisi u stanju ni da misliš a kamo li da se presamićuješ preko stola u brzim kružnim pokretima. Onda faktor sledeći - ta pita treba da se peče, a zagrejana rerna podiže temperaturu u stanu do nepodnošljivosti. A onda još jedna, ni malo neznačajna stvar - za izradu ove pite potrebno je vreme, bar sat i po, dva, a leti je to dragoceno vreme sa šmucing, knjigu, druženje, kuliranje i ostale čari godišnjeg doba sa povišenom temperaturom vazduha. Ovo leto i nije baš leto. Više je osrednje proleće. Liči. Malo malo pa padne kiša, sklizne temperatura a okolo sve zeleni i buja. Poljskog cveća nikad više, nikad lepše i duže no ovog leta. Sve u svemu i nije tako loše, jaka devetka za sada, da se ja pitam i ocenjujem.
Da se ove pite prave zimi, potvrđuje i sećanje iz detinjstva. Nedeljom, kad je sezona lova, mama je ustajala u 5h, da probudi tatu, popiju kafu, napakuje mu hranu i piće u ranac i isprati ga do 6h. A onda kreće u akciju: dve pite sirnice, jedna krompiruša i jedna sa jabukama. Tim redom su spremane. Tim redom su se i širili mirisi po stanu. Budila sam se na miris kromiruše a brat na pitu sa jabukama. To nam je bio nedeljni alarm, tamo negde oko pola 10, 10h. Dešavalo se da se probudim ranije, iz znatiželje, da gledam, da probam, da smetam, da tandrčem - daj ja, daj ja, daj malo ja, pa nespretno pocepam, pa mi krivo. I mami krivo, voli da joj je perfektono, ali ne pokazuje, gladi situaciju, teši - de, de, ništa strašno, drugi put ćeš bolje, ne sekiraj se, odmori.
Ona Ja je bila za izbacivanje iz kuhinje koliko je bila dosadna i koliko je smetala, ali je zato naučila mnogo toga zahvaljujući mami. Samo joj još uvek škrpucka strpljenje, u kuhinji.

Sastojci

• 350 g mekog brašna
• 210 ml mlake vode
• kašika soli
• 3 kašike masti

nadev: 

• 300 g sira
• 5 briketa spanaća
• 2 jaja
• so
• 2 kašike ulja

Postupak

U 200 g brašna dodati mlaku vodu i so i zamesiti testo kašikom. Ostatak brašna dodavati u testo i mesiti rukama dok masa ne postane glatka (oko 15 minuta sveukupnog mešenja). Testo oblikovati u jufku (kuglu) i staviti na tepsiju (ili poslužavnik) koju prethodno treba premazati kašikom masti. Istom količinom masti premazati jufku po celoj površini i prekriti folijom. Ostaviti testo da odmori oko 15 minuta. Po isteku vremena, skloniti foliju i dlanom blago pritiskati testo da se razvuče u okruglu ploču debljine oko 1,5 cm i prečnika 20-25 cm. Namastiti testo još jednom istom količinom(jedna kašika), prekriti folijom i ostaviti da odmori 30 minuta.

Nadev: Umutiti jaja, dodati so, spanać, sira i ulje i sve zajedno izmešati. 

Kuhinjski sto prekriti pamučnim stolnjakom. Blago posutu brašno po površini stolnjaka i obema rukama prebaciti testo (koje se u međuvremenu omekšalo, opustilo i postalo neverovatno gipko) i staviti ga na sredinu stola. Dlanove lagano podvuću ispod testa i ravnomerno i u krug razvlačiti koru po površini stola. Nakon tog prvog, eventualno drugog kruga, koji zahteva angaržovanje dlanova, sledeći krug razvlačenja zasniva se samo na prstima i povlačenju krajeva ka ivicama stola. Ne postoji pravilo koliko puta treba da se naprave krugovi tog razvlačenja ( u početku 7, 8 i više, ali vremenom kad se stekne rutina ide brže). Poenta je da se kora razvuče preko celog stola i da krajevi (koji ostaju blago zadebljani) padnu preko ivice stola (idealno 5 cm kore da visi). Ako se desi da kora pukne u toku razvlačenja (dešava mi se to oko ivice stola), nije ništa strašno, samo je potrebno malo opreznije i laganije razvlačenje u tom delu da se rupa ne bi mnogo proširila. A i ako se proširi, na tom mesti se ne stavlja fil ( što je i logično) i to je to. Kad je kora razvučena, makazama iseckati zadebljane krajeve kore i odložiti ih.

Fil ravnomerno nabacati po kori (rukom ili kašikom). U posudu gde je bio fil sipati 2 kaiške vode, promešati sa eventualnim ostacima fila pa naprkati koru po celoj površini. Uže strane kore prebaciti stolnjakom samo da prekrijukoru (da ne vise) a sa šire strane stola podignuti stolnjak u visini grudi i uz blago zabacivanje motati ravnomerno koru uz povlačenje stolnjaka sa korom ka sebi. Tepsiju dimenzije 26 cm podmazati i prineti kori. Dobijenu uvijenu koru sa jednog kraja umotati kružno i dlanom prabaciti u tepsiju. Ostatak kore namotati oko početnog kruga. Pitu premazati rastovorom od 1 kašike ulja i 2 kašike vode ( ili poprskati). Ostaviti desetak minuta da odmori a zatim peći u prethodno zagrejanoj rerni na 180 C oko 20 minuta. 

Pečenu pitu poprskati hladnom vodom (samo malo) i rekriti krpama (2-3 krpe) da omekša.

Na isti način može da se pripremi i obična sirnica ( samo bez spanaća) ili krompiruša. 

Za krompirušu su potrebna 3 srednja krompira, glavica crnog luka, so i biber (po ukusu, mada volim da stavim malo više bibera, bude šmekastije). Krompir može da se renda (lakša varijanta) ili da se seče na kockice  max 0,5*0,5 cm (u mom izvođenju obavezna varijanta - komplikovanija ali mnooooogo ukusnija). 

Postoji i opcija sa jabukama, tikvom itd, ko šta voli.

                                            Sirnica                                          Krompiruša